Zašto tražiti dopuštenje za dodirivanje bebe?

Prevedeno uz saglasnost autorke teksta:
Suzanne P. Reese, IAIMT, autorka knjige
Baby Massage,   www.infantmassageusa.org
Preuzeto sa internet stranice theattachedfamily.com

Koncept traženja dopuštenja od bebe za bilo šta može da bude stran mnogim ljudima, ne samo roditeljima. Otpor obično stoji iza „Bebe neće ili ne može da razume šta govorim“ ili „Ja ne tražim od svoje dece dopuštenje ni za šta“. S obzirom na to gde smo danas,u zapadnjačkoj kulturi, ovo su uobičajeni filteri kroz koje prolaze misli mnogih ljudi: bebe ne razumeju skoro ništa i deca treba da nauče da traže dopuštenje od svojih roditelja i starijih, a ne obrnuto.
Pridružite se jednoj od obuka za masažu beba za roditelje i spremite se na preokret ove kulturne paradigme.
Kada se susretnem sa roditeljima koji tvrde da se njihovoj bebi nije dopala masaža pa su prestali da je masiraju, prvo pitanje koje im postavim jeste: „Da li ste od nje tražili dopuštenje da je masirate?“ Obično su roditelji zatečeni i najčešći odgovor je: „ Ne, zašto bih to radila?“ Aaa, dozvolite mi da Vam objasnim!
Traženje dopuštenja od bebe da je masiramo je od kritičnoj značaja za uspešnu razmenu u komunikaciji. U osnovi, masaža za bebe jeste komunikacija. Pošto je masaža drugačija od toliko drugih načina i razloga za dodirivanje bebe, važno je da bebe nauče da ovde imaju pravo glasa. Masaža beba nije kao oblačenje ili kupanje, kao stavljanje u sedište za auto – sve one stvari koje se obično dešavaju tokom dana. Masaža za bebe je obostrani sporazum između roditelja ili staratelja i bebe, koji poručuje „Volim te“. Ovo je uzajamna razmena ljubavi kroz dodir. Kada od bebe tražimo dopuštenje da je masiramo, poruka koju ona prima jeste „vidim te, čujem te, osećam te, slušam, želim da razumem, volim te“ i ona najvažnija „ti postojiš“.
Bebe uče o svetu oko sebe kroz interakcije sa onima koji se o njoj brinu. Kada bebu pitamo „Da li mogu da te masiram“, ovo predstavlja ključni trenutak u kome negujemo osnaživanje deteta. Ono je osnaženo, podržano u tome da uči da prati svoja stanja, raspoloženja i da zna da je ovo situacija u kojoj ima izbor. Dodatno, beba uči da je ovo izbor koji će biti ispoštovan, koji će neko razumeti, ceniti i prihvatiti – osnovne vrline za koje je bebi potreban model kako bi se emotivno razvile.
Na ovaj način, beba uspostavlja osećaj o tome ko je ona i uči, vrlo rano, lekciju za ceo život – Zdrave društvene granice. Kada roditelji upražnjavaju formiranje zdravih društvenih granica sa svjim bebama, ove bebe rastu i razumeju kako da budu osetljivi prema drugima. Ova rana iskustva mogu da budu začetak razvoja jedne velike vrline – empatije.  
Da li bebe razumeju Vaše pitanje? Da! Bebe razumeju mnogo toga. Ovo nema veze sa govornim jezikom i ima mnogo veze sa namerom. Bebe su inteligentna bića koja vrlo često nisu dovoljno cenjena. Bebe znaju šta im se dopada i šta im se ne dopada i stalno komuniciraju sa ljudima u svom svetu putem neverbalnih signala. Roditelji zapravo i ne moraju na glas da kažu: „ Da li mogu da te masiram?“, dovoljno je da pomisle, da osete i beba će odgovoriti.
Da se vratimo na masažu i traženje dopuštenja. Kada se dopuštenje dobije masaža može da počne pa ipak u toku masaže moraju da se posmatraju i poštuju bebini signali. Ukoliko ovo ne radimo masaža postaje tretman, nešto što radimo bebi a ne zajedno sa njom i nešto što negira faktor poverenja koje pokušavamo da uspostavimo traženjem dopuštenja. Osnovni psiho-socijalni zadatak bebe jeste da uspostavi poverenje. Biti svestan bebinih signala koji kažu „I dalje sam OK sa ovim,sviđa mi se“ ili „Ne mogu više, molim te prestani“ je kritično za vezu koju masaža i drugi oblici blagotvornog dodira pokušavaju da izgrade. Ako beba ne može da veruje, ako roditelj ili staratelj ne ustanovi masažu kao  bezbednu, predvidljivu razmenu na koju mogu da se oslone, onda je verovatnoća da će beba voleti masažu mala. Porodice koje su izjavile da njihove bebe ne vole masažu su upravo one gde niko od bebe nije tražio dopuštenje da bude masirana. Oni su nehoteći pokazali bebi da je masaža još jedna obaveza  i beba ne može da veruje u to da će njeni signali koji kažu „Nisam spremna za ovo“ ili „Nisam raspoložena za ovo“ biti ispoštovani.
Uspostavljanje zdravih društvenih granica u ranoj životnj dobi može da se prenese na sve odnose u životu. Deca koja imaju sigurne i zdrave odnose sa roditeljima, bez krivice, srama i ponižavanja su deca koja mogu da se nose sa nevoljama i izazovima koje nose problemi u životu. Dete koje ima zdravu vezu sa roditeljima a koje se suoči sa zlostavljanjem (fizičkim ili emotivnim) ima mnogo veću šansu da iz brzo izađe iz takvog šablona. Ovakvo dete ima sposobnost da oseti nelagodu i da je rano zaustavi tako što će jasno reći NE ne plašeći se pri tome da se obrati roditelju – mestu gde se oseća sigurno, koje je predvidljivo i koje pruža oslonac. Kada dete podeli svoje iskustvo može da očekuje da ga čuju, razumeju i cene. Ovo predstavlja osnaživanje koje počinje ranom, zdravom fizičkom razmenom koja vrednuje odnost koji se gradi poverenjem.
Svaki put kada dodirnemo dete mi nešto komuniciramo i prenosimo. Kada tražimo dopuštenje da ga dodirujemo deca uče da ovo prošire i u odnosu sa drugima. Ovo je skromnost u akciji. „Da li mogu da te masiram?“ može da promeni sve. Odjednom beba koja je ranije pokazivala da ne voli masažu sada komunicira kroz osmeh i gukanje. Ova beba je najzad učesnik u komunikaciji i saglasni učesnik u razmeni koja će nastaviti da izgrađuje jaku osnovu poverenja. Ovo je osnovni zadatak u razvoju deteta. Poverenje je osnovni zadatak u svakom odnosu tako da ovaj pristup važi za svaki odnos. Svi ljudi žele da budu priznati, cenjeni i da osećaju da ih drugi razumeju. Kada pričamo o srcu, bebe nisu tako drugačije od svojih roditelja i ovo su lekcije o ljudskim vrlinama koje počinju mnogo pre zabavišta. 

---